Ovaj članak je uglavnom posvećen kolegama sa aerodroma koji su upoznati sa tezama našeg kolege A. K. o značajnom prisustvu pravoslavlja u Japanaca. Iako sam se i sam godinama šegačio sa tom pričom moram priznati da je bar djelomično bio u pravu. Postoje i nema ih malo! U nedjelju sam bio u crkvi Sv. Nikolaja Japanskog na službi.
Jako neobično mi je bilo čuti poznatu melodiju i potpuno strani jezik na kojem hor Japanaca pjeva ''Oče naš''. Prisustvovalo je i nešto neazijata, mahom Rusa, ali većina vjernika su bili čistokrvni Japanci. Bilo mi je malo bezveze da fotografišem crkvu iznutra za vrijeme službe ali vjerujte mi, crkva je prelijepa. Možda neki drugi put.
Ikona i crkva Svetog Nikolaja Japanskog na Ochanomizu.
Pravoslavni Japanci postoje!!!
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
5 Comments:
Nameravam da se ozenim pravoslavnom Japankom.
@ anonymous & Rasho....
dajte malo vise informacija odkud pravoslavlje u japanu i koje se razlike sa balkanskim.Medjutim necu pogresiti ako kazem da ima razlike izmedju bosanskog i srbijanskog.Srecom to su nijanse ...ali "tamo dalekoooo" jos me vise interesuje!!!!
P.N.
Е да, док сам живјела у Јапану, ишла сам у цркву нормално, као што идем и кући. И то у Шизуоки. Након двије службе, почела сам и и да пјевам. Пјесме су све написане катаканом, тако да то не представља никакав проблем.
Православље је у Јапан донио Свети Николај Јапански и то не тако давно. Мени је пријатељица Јапанка, коју сам упознала у цркви, поклонила једну фотографију Св. Николаја са његовим ученицима из Русије и првим православним Хришћанима Јапана. Данас је та црква израсла у Јапанску Православну Црвку, и служе на јапанском, али како су их крстили Руси, осјећа се у цркви, у великој мјери, тај утицај. Ја нисам ишла у Николаи-до у Токју, али сам била на Хокаиду, у граду Хакодатеу, гдје је на свакој разгледници тога града, дивна православна црква, са неизбјежним зеленим руским куполама. Истина, умрла сам од шеге када смо дошли у недјељу на службу, улазимо у припрату, кад тамо маса ципела. Ладно сам морала да се изујем у цркви. Али није било тако страшно (иако се дубоко гнушам извуања ципела, што није тема наше данашње емисије).
Углавном, ономе ко иде у цркву, те "разлике" су минималне, пошто је служба иста и чак и неке руске мелодије које пјевају, могла сам да препознам. Умјесто жита они спремају рижу и врло често иначе служе парастосе (панихиде) јер им је то остало од њихових старих обичаја, да вјечито помињу мртве.
Ovo je jedan od prvih postova, od tada se stosta izdesavalo i na ovu temu. Kao sto je krstenje novog clana porodice u ruskoj pravoslavnoj crkvi, ali ne u Nikolaidou vec u jednoj maleckoj crkvi na Sengoku stanici. I to je bilo ludilo, pop prica samo ruski, ni rijeci engleskog, nesto japanskog, mi sve na srpskom, i na kraju super, sve se sporazumjeli.
To za izuvanje mi je novo, nisam to cuo ranije. Ali sve je moguce, i ja bih se rado za tako nesto izuvao...
врло занимљиво, хвала
Post a Comment