www.japanci.blogspot.com

White day

Vjerovatno prvi put čujete za ovakav praznik, nikakvo čudo, pa da počnem od početka...

U Japanu 8. mart ne pije vode, ali Valentinovo popije poprilično, naročito novca od ionako izmuženih Japanaca. Ovdje je običaj da za Valentinovo žene daju poklone muškarcima, muževima, momcima, ali i
kolegama na poslu, a da to predstavlja neku naznaku romantične naklonosti. U posljednjem slučaju to je "choco-giri", čokolada iz obaveze. Uglavnom je to neka finija čokolada ili slatkiš, ali može biti i nakit ili sitnica tipa maramica, šal....

Ima i varijacija na temu, "honmei-choko" je čokolada onome koga voliš, "tomo-choco" je kada prijateljica poklanja prijateljici mali znak pažnje, a ako nekoga ne cijeniš na poslu, on dobije najjeftiniji i najlošije zapakovan "giri-choco" čime mu se jasno stavlja do znanja koliko je voljen. Neki naivni muškarci se takmiče ko će prikupiti više poklona, ne razmišljajući da svaki od njih nosi trostruki uzvratni pokon....

Onda za mjesec dana, 14. marta, muškarci uzvraćaju onima od kojih su dobili poklone. Obično u omjeru 1:3, ipak je muško glava kuće koja zarađuje, pa mora i da se isprsi! Sve bi ovo zvučalo simpatično, da kao i mnoge stvari ovdje nije umjetno.

Možda najveći japanski proizvođač slatkiša, firma "Morinaga" je 1960. nametnula ovakav slatki način proslavljanja dana sv. Valentina, očito da poboljša svoju prodaju. Onda je 1978. nacionalno udruženje poslastičara nametnulo "White day" da bi još dodatno iscijedilo populaciju od nekog jena koji se zalomio. Šta je sljedeće, pitam se? Žuti dan? Dan suvih urmašica? Praznik tulumbe?

Sve samo da neki pokvareni japanski industrijalac još više umasti svoje debelo dupe...



Bilo kako bilo, ja sutra idem na posao sa nekom čokoladicom za jednu kolegicu koja mi je prije mjesec dana dala paketić na slici u kojem su bile 3 čokoladne bombonice.

5 Comments:

Anonymous said...

Hm... Kako da pocnem?
Hajde da probam ovako. Negdje sam kopajuci po nepreglednom prostranstvu ''www.'' naisla na ovaj blog. Trebalo mi je dva mjeseca da procitam sve postove, ali sam na kraju sve i slovce upila kao dvogodisnjak koji uci govoriti.
Bila sam ubijedjena (jer nisam nasla datume) da ste vec odavno nazad u RS i da je zadnji post star bar godinu dana.
Zato i pisem ovaj komentar, da pokazem kako mi je milo sto i dalje pisete. Iako znam da je druga strane planete drugacija ipak sam iznenadjena u svakom postu temom koju birate i odusevljena stilom kojim je napisan.
Poz iz Banjaluke

Veri and Rasho said...

Tu smo, RS i dalje daleko, samo su dnevne obaveze sve mnogobrojnije, beba narasla u djecaka, a i nama standardi porasli pa se ne objavljuje svasta...
Uglavnom, bice postova jos bar godinu dana po povratku, materijala ima u arhivi za jos 2-3 ovakva bloga...


Hvala, ideja jeste i bila da stilom budemo najblizi svojim sugradjanima i zemljacima, drago mi je da nam to polazi za rukom....

Pozdrav iz napokon proljecnog Tokya...

Sasho said...

Kao što sam već rekao, trebalo bi da jednom objaviš knjigu..Vidiš da mnogi razmišljaju kao ja ;-)

Pozdrav iz Banjaluke

Irina said...

А ту је и ваш вјерни обожавалац (ја, Ирина) - читам и даље и увијек са несмањеним уживањем! Волим да поредим ваша искуства са својима и хиљаду пута помислим: Е како се ја не сјетих овако лудох поређења. У сваком случају пуно поздрава из напокон прољећног Лондона!

Veri and Rasho said...

Bolje nas nasla Irina (ponovo), i shvaticu to za poredjenja kao kompliment :)- ....

Samo navrati...

 
Back To Top