www.japanci.blogspot.com

Modern times

Ovo sam morao da otkomentarišem...

Japanska kultura ponašanja na poslu je nešto posebno. Već neko vrijeme se pitam kako je ova zemlja uspjela postati druga ekonomija svijeta uz svu ovu birokratiju, neinventivnost, traćenje vremena, besciljne i duge sastanke, sveukupno gledano opštu neproduktivnost! Dobro, možda sam malo pretjerao, ali ne previše, vjerujte mi...

Dakle, prije neki dan sam pozvan da učestvujem na sastanku povodom zahtjeva jedn
og klijenta za uslugom koju mi već pružamo jednom drugom za kojeg sam ja zadužen. Da bi dočarao kako to sve izgleda, recimo da se firma bavi prodajom voća i povrća, recimo da je klijent tražio da kupi par tona suvih šljiva ali osušenih na drugačiji, nama do sada nepoznat način.


Samo recimo. Recimo da su lica u kratkom skeču dole Kuso (zamalo glavnokomandujući), Jadra (šefica proizvodnje), Prco (podšef prodaje, mlad i napaljen), Ćoro (kompjuteraš) i moja malenkost - sebi ću isto dodijeliti neki nadimak, nije red da sve druge okrpim, a sebe ne....možda Cunjo, definitivno sam ovdje izgubljen, pa mislim da nadimak priliči...


Na slikama: veća gore desno je standardno obučen sarari-man (sarariman-od engleskog salary man - radnik, neko ko nije svoj gazda i radi negdje za platu) ili ti "novi" u firmi (kad si novi kola
č ne treba biti kreativan i odskakati od mase, crno odijelo, bijela košulja, klasična kravata, ne izmišljati toplu vodu). Inače, na slici je moj prijatelj Džeri Ju, sjajan dečko, porijeklom sa Tajvana, ali odrastao u LA. Nažalost, poginuo je prije dvije godine penjući se na mt. Fuđi zajedno sa kolegom sa posla. Ne mogu opisati koliko me to pogodilo, a slučajnost je bila da ja rezervišem mjesto u ekipi za penjanje na Fuđijamu u petak, a ovo sa njim se dogodi u nedjelju, tijela su im pronašli tek u utorak, srijedu....

Zbog ovog svega, odustao sam od avanture i ostao stranac koji nije se nije popeo na ovu svetu planinu...postoji izreka koja kaže da je budala svako ko se nikad nije popeo na mt. Fuđi, a da je dupla budala onaj ko se na nju popeo dva puta...

Džeri je nastradao na silasku poslije svog drugog uspona...Prijatelju moj, počivao u miru, hvala ti što si me natjerao da probam trula jaja i hrskavicu svinjskog uveta, žao mi je samo što se nismo zapili još koji put...

Uh, idemo dalje...

Na manjoj gore lijevo je jedan od "novih" čisti prozore u mom dijelu sprata (i ovdje kad si "novi" kuvaš kafe, pereš, peglaš, pušiš, itd.)...


Idemo:

Scena: kancelarija u staklu, ne previše raskošna, ali ne ni obična, centralno postavljen sto za kojim sjedi Jadra, dok je Kuso za sada na telefonu iza svog kancelarijskog stola u jednom od ćoškova, iza njega se šepuri Tokijski zaliv...Pogled puca sa 22. sprata davajući meni idealnu priliku da dok se pretvaram da slušam Kusonju odlutam u mislima...to će mi trebati jer je sastanak na jednom meni skoro stranom jeziku i pola stvari nagađam....

Kusonja (i dalje na telefonu): Bla, bla, bla, bla, bla, bla, bla,one jabuke, bla, bla, bla, ma šta kažeš da su bile trule kad su došle? Ne mogu vjerovati, bla, bla, bla, bla, bla, vidi ti to sa vozačem, bla, bla, bla, mora da je negdje stao na sunce pa jabuke malo uhvatile pod ceradom, bla, bla, bla, nije do nas, bla, bla, bla, bla, bla, ma rek'o bi' ti ja, pa nismo od juče ja i ti, bla, bla, bla....

Prco i ja ulazimo noseći laptope, Jadra je već stigla i sjedi, kuckajući nešto na svom da ne gubi vrijeme dok Kuso vidi što su jabuke zakisle...

Prco: ' jutro, šef'ca....

Cunjo: ' jutro...

Jadra: Dobro jutro, momci, dobro jutro...kako ide...(i dalje mahnito kuca, ne diže pogled)....

Prco: Nije loše, nije loše....daj taj produžni (obraća se Cunji, onda obojica kopčaju laptope, poslije nastavljaju da nešto klikću u iste čekajući glavnog da završi s telefonom)....

Kusonja: Bla, bla, bla, bla, bla, vid'ću, vid'ću, ne mogu ti obećat', bla, bla, bla, i za te drenjke, možemo mi to nakupiti, bla, bla, bla, bla, samo biće skupo, znaš, bla, bla, bla, bla, biće, biće, ne brini, samo ti spremi da platiš, bla, bla, bla, bla, bla, 'aj' počinje mi neki sastanak, čujemo se, bla, bla, bla, 'aj' zdra'o....(zaklapa telefon i dolazi da sjedne sa nama)...Eto, fala što ste došli, jeb' ga, moramo vid't šta ćemo sa tim šljivama, dobra je para, grehota da to propustimo, odma' će pos'o pokupit' Agroimpex i gdje smo onda mi? A ljudi nas prve zvali, imaju povjerenja u nas...

Jadra: Pa jeste, grehota bi bilo....

Prco: Teška...

Cunjo: Mmmmmmm...jad i tuga.... (mudro ćutanje)....

Kusonja: Jeste, da, grehota, a i stalno nam oni otimaju poslove jer mi 'oćemo sve po zakonu, tenderi i sranja, a oni ko lešinari, samo daj, lako ćemo. Nego, oni hoće tu šljivu, kompotu je opala cijena 5 puta ove godine, i oni bi da nekako smanje troškove, a ne mogu jer je šljiva skupa, a gdje može kompot bez su'e šljive, ne valja. E sad, ta šljiva, to nije ona obična, ono kad odeš ti Jadro kod svog Mitra u Slavićku i pokupiš kod seljaka i rodbine, nego to treba da bude kao da je apotekar sušio...svaka šljiva ispučena, pa sušena na suncu, bez hemikalija, muva da se tjera ručno dok se suši.....ne znam možemo li mi to napravit'...šta kažete vi?

Sve troje u isto vrijeme:

Jadra: Pa šta ja znam, moć'e nekako, neko je to mor'o osušit' prije nas, suš'ćemo i mi...

Prco: Moće, neće se oteti, znaćemo mi to...

Cunjo: Mmmmmmm....šljiva...otet'...(mudro ćutanje)....

Kusonja: Dobro, znači iće to, 'aj' sad da vidimo kako...ja sam mislio da mi kupimo šljivu, što više i da nije prezrela, ni slučajno, Jadro, kako ćemo dalje?

Jadra: Pa šta ja znam, šefe, kupićemo tu šljivu, trebaće mi nešto ljudi da to puči, vi'ćemo ku' ćemo sa njima kad ih ispučimo na sušenje, ali ić'e to, ja mislim...

Kusonja: Znači nema problema, ide to, 'a?

Jadra: Moraće...kao i sve drugo prije....

Prco: Iće, polako i jedno po jedno, ali ić'e...

Cunjo: Mmmmmmm..prije....mmmm...ić'e.... (mudro ćutanje)....

Kusonja: Okej, šta ti kažeš Prco, 'oće to moći proći po nekoj cijeni, da i nama nešto ostane?

Prco: Šefe, imam ja onog svog iz sela što radi za Agroimpex, vidjeću sa njim šta on kaže, koliko bi oni to dali, pa da idemo 3-4 posto ispod njih i mirna Bosna. Neće nas Tiiito odbit' kad im ga ponudim jeftinije, makar crvave bile...

Kusonja: Tako kažete, je li?

Prco: Ma da, može to....

Jadra: Ma prolazi to k'o kroz Bugarsku carinu....

Cunjo: Mmmmmmm...Bugarska....jogurt... (mudro ćutanje)....

Kusonja: A šta ti misliš, Cunjo, nešto si mi mutan, može li ovo proći, ovi tvoji iz Pinđur internacionala što od nas uzimaju šljivu, kako to ide do sada, jesu li zadovoljni, šta kažeš možemo li mi ovo odraditi?

Cunjo: Mmmmm, moć'e....mmmmmmmmm...moji kupuju....mmmmmmmmmmmm............šljiva, jeste, sušena...mmmmmmmmm....ali ne takva....mmmmmmmmm.....kod njih je za džem.....mmmmmmmmmmmmm....moć'e, što ne bi moglo...mmmmmmmmmmmmm.... i gore smo progurali....mmmmmmmmm....

Kusonja: Znači svi mislite da će to proći....mmmm....dobro, haj' vid'ćemo da to uvalimo....šta kažete da mi to malo zamotamo u šareni papir i napravimo neku specifikaciju punu stručnih izraza, da to malo izgleda evropski, a...daj Prco zovi Ćoru...

Prco: Zovem...(ustaje i odlazi po Čoru dok ovamo svi nastavljaju da zure u svoje laptope i nečto čvrkajuu tastaturu...minut kasnije dolazi ćoro koji usputbudirečeno uopšte ne nosi naočale, odrpan i prljav, košulja mu se iskrzala po rubovima,
patike ne nogama nosi još od srednje škole...)

Ćoro: Ej, šefe...

Kusonja: Slušaj, imamo neki pos
'o, ali nam treba malo da namažemo specifikaciju kao da je to nešto iz svemira, pa sam mislio da napravimo nešto što onako udara u uho, ravno u živac...a ne mora da nešto i znači, kontaš (ovaj samo klima glavom i gleda u pod, ipak je to šef)...možda da se zove index sušenja, prolazi li to, šta kažete...

Prco: Genijalno, index sušenja...sjajno..

Jadra: Ma ne bi ga pokojni Tesla bolje smislio....

Cunjo: Mmmmmmm...Tesla...sušenje... (mudro ćutanje)....

Ćoro: Dobro šefe, može, nacrtaćemo nešto, samo šta uklju
čim u jednačinu...ono standardno..temperatura, vlažnost, kvalitet sepeta, a?

Kusonja: Ma da, samo skrpi neku tabelu, vrijednosti neka budu u bojama, na primjer index sušenja - plava kockica znači najbolji kvalitet...oni će da bleje u te boje i dok skontaju da smo im prodali mačka u vreći proće Vrbasa ispod mosta...Super, to je to...

Ćoro: Dobro šefe, odo ja to malo crtati, prijatno ljudi....

Kusonja: Idi Ćoro, pa donesi da vidim (ode Ćoro)...Svaka cast, Jadro, dobro odrađeno, dobar sastanak...

Jadra: Dobro odrađeno šefe, dobar sastanak....

Kusonja: Prco, svaka cast, dobro odrađeno, dobar sastanak....

Prco: Dobro odrađeno šefe, dobar sastanak....

Kusonja: Cunjo, svaka cast, dobro odrađeno, dobar sastanak....

Cunjo: Mmmmm...dobro, šefe....sastanak....

Jadra: Prco, svaka cast, dobro odrađeno, dobar sastanak....

Prco: Dobro odrađeno Jadro, dobar sastanak....

Prco: Dobro odrađeno Cunjo, dobar sastanak....

Cunjo: Mmmmm...dobro Prco....mmmmmmmm.......sastanak....jeste...mmmm....(zaboravljajući lokalni bon-ton, Cunjo se zahvaljuje prekratko i pogrešnim redom, navodeći sve u istoj rečenici).......mmmmmmmmmmm....dobar sastanak Jadro, šefe, Prco.....

Kusonja: (uz osmijeh uzrokovan Cunjinim nepoznavanjem kulture ponašanja) Hvala Cunjo, dobro odrađeno, dobar sastanak...

Jadra: (uz isti osmijeh kao i kod Kusonje): Hvala Cunjo, dobro odrađeno, dobar sastanak...

Prco: (isti gorenavedeni osmijeh): Hvala Cunjo, dobro odrađeno, dobar sastanak...otkopčaj mi laptop, majke ti...

Cunjo: Mmmmmmmmm...majku ti.......

Prco: 'aaa, sta ka'eš?

Cunjo: Mmmmmmmmmm...laptop...mmmmmmmm...otkopčaj.....

(Svi se kupe i odlaze poslije završenog sastanka na kome se ništa nije odlučilo iz samog razloga što se o ničem nije ni raspravljalo. Tako sagledajući stvari, to je zaista i bio uspješan sastanak na kraju koga je svako svakog pohvalio i rekao mu da dobro radi svoj posao...

Onda su svi otišli za svoje stolove i nastavili raditi ništa....)

Na slici dole dolazak voza punog proletera na moju stanicu punu nebodera sa
firmama...kraj otprilike izgleda kao nešto iz filma Brazil (pogledati obavezno)...

Kad je transportu pitanju Japanci nisu toliko fini i kulturni, rukavice se skidaju i važi pravo jačeg, bržeg i bezobraznijeg/bezobzirnijeg, jednom su me zamalo izgurali sa perona na šine kolika je gužva bila na stanici...
A onda čekaju zeleno da pređu ulicu i pohrle svojim tlačiteljima....


::: back TO top :::

3 Comments:

Putnik Namjernik said...

:-)))))))))))))))))))

! Kvantiti above kvajliti !

Cepao sam se ziv od sprdnje!

Ave Rasho Ave Rasho!

Irina said...

Ово морам да копирам и да подвучем (идејно, не цртом): "Japanska kultura ponašanja na poslu je nešto posebno. Već neko vrijeme se pitam kako je ova zemlja uspjela postati druga ekonomija svijeta uz svu ovu birokratiju, neinventivnost, traćenje vremena, besciljne i duge sastanke, sveukupno gledano opštu neproduktivnost! Dobro, možda sam malo pretjerao, ali ne previše, vjerujte mi..."
Хиљаду пута сам помислила исто радећи с њима. Четвртком, ако ме сјећање добро служи, имали смо редовне састанке и расправљали о "текућим" проблемима (то је он на дневном реду што иде под задњом тачком и зове се "разно", а значи ништа). Елем, мали милион пута није имало о чему да се прича, или се радило о стварима које могу са директорком да завршим за цирка двије до четири минуте. Но, не може то тако. Треба то колектив да расправи. И онда ја кажем, на примјер, како један ученик можда не припада некој групи из овог или оног разлога, како треба разговарати с њим и понудити му неку другу опцију часова или неки различит приступ који би му више одговарао, на шта крене глупа прича: "Јел то онај што има косу оваку, а носи овакве панталоне, и увијек ради то и то"; "Не, не, то је онај ученик који је једном рекао... бла, бла, бла"... И тако сто коментара који ништа не значе и опет се, након 25 минута вратимо на моје питање. Онда ја предложим рјешење (за које знам да је најбоље) е онда иду други коментари: "Не знам, како би било да можда..."; "Хм, требало би да размислимо"... и тако наредних 25 минута. У једном моменту схватимо да имамо још минут и директорка каже: У реду, ти уради како мислиш, па нам сљедећи пут реци како је он реаговао на то. Састанак завршен. Мало милион пута пошизим, помислим да нису нормални, хоћу да им кажем да нема потребе да толико разглабамо, али ЈОК. Све одлуке морају да се доносе колективно. Чак и када се не доносе колективно, треба да се створи јак привид да је то тако...

Иначе, ово је дефинитивно најзанимљиви блог који сам до сада пронашла. А не треба ни да говорим колико сам се исмијала ових лудачким коментарима и заиста невјероватно прецизним поређењима!

Пуно поздрава!

Veri and Rasho said...

Hvala za komentar i lijepe rijeci, sluzimo narodu (robotizovani odgovor vojnika JNA na pohvalu "staresine", za one koji ne znaju, isao otprilike "Vrlo dobro vojnice!" poslije kojeg ti moras da zagrmis to komunisticko "sluzimo narodu"...

A to za njih i njihove sastanke, pao mi je na um i razlog zasto ovo sve rade. Strah od odgovornosti! Niko ovdje nece da je preuzme pa se onda na ovakvim sastancima tema razvodni, kako si i sama primijetila "da se stvori privid da je odluka donesena kolektivno" iako u stvari ideje i rjesenja uvijek dolaze od istih ljudi....ili jesi ili nisi lav...
Pozdrav i nadam se da ce ti se nekada desiti taj turisticki put u Japan...

 
Back To Top