Rhapsodie de toilette

Opet ja po mokrom čvoru. Šta ćeš, takva vremena. Ovaj put nema nikakve fore. Na slici je električna toaletna daska za šolju. WC šolju, da ne bude zabune. Ovdje može da se vidi skoro svuda, čak i po javnim toaletima. Radi sve, doslovno. Pere, pegla, e tu ćemo se zaustaviti da šala ne ode predaleko.



Dakle(m), vošlet (kovanica iz engleskog jezika od "wash" i "bidet"), grije dasku, pere i ženska i zajednička "sramotna mjesta" toplom ili hladnom vodom (ko nije skont'o, neka ponovi biologiju za osmi razred). Dalje, sprava usisava neugodne mirise tako da proizvođači onih kojekakvih mirisnih patkica, kuglica i kutijica za kupatila mogu odmah lastu sa Mostarskog, a neki imaju i dodatnu opremu u vidu dugmeta na čiji pritisak se začuje zvuk klokotanja vode. Tako ako vam se ide, a ne možete, ova mini-Nijagara pomogne. Takođe, ako bi da pustite grlicu ili cijeli omanji lug pun istih, a ne bi da prhut njihovih nježnih krilca uzbudi ukućane da pomisle da je opet počelo bombardovanje, žubor je dovoljno glasan da i to pokrije. Japankama je jako neugodno da ih neko čuje da mokre (opet nešto iz njihove kulture što ja slabo razumijem), pa koriste ovu funkciju da ne bi potrošile jedno akumulaciono jezero na obično mokrenje. Ma genijalna spravica.



Japanci idu toliko daleko da imaju riječ za vošlet sindrom, tj. stanje u kojem se korisnik toliko bolesno veže za svoj WC da odbija da ga napusti ili pretjerano koristi špricanje i masažne funkcije sjedala, sve dok se ne počne da ih peče. Pod "masažne funkcije" sam mislio na mlaz koji te pere, a koji na jedno dugme počne da "šara". All Nippon Airways koji iduće godine treba da dobije prvi Boeing 787 Dreamliner je tražio da se u toalete ugrade vošleti, eto dokle to sve ide.

Po internetu kruži masa napisa stranaca koji su, dolazeći turistički u Japan, imali bliski susret sa ovom spravicom. Ne znaš šta da pritisneš, natpisi svi na kanjijima, ništa ne razumiješ. Onda počneš da nasumično pritiskaš dugmad, kad odjednom, nešto te jako poprska po dupetu. Najgore prođu oni koji na to odreaguju tako što skoče sa sjedala, šprica nastavlja melioraciju još sekud-dva, tako da vas onda, pored svega, još cijelog okupa. Ludilo....

Uglavnom, mi bez ovoga kući ne idemo. Nije da se ne može bez ovoga, ali sjetite se onog osjećaja kad odete kod nekog na selo u WC i sjednete na šolju, a ona "mrzla" kao ruski ledolomac. E, tog osjećaja više nema, a to vrijedi milione, a ne nekih 80-100 evra koliko prosječan uređaj košta.

Babin 'ladni seoski klozetu, crkni od muke....

::: back TO top :::