Dok su Veri i Andrej bili kući, uhvatim slobodan dan i odem u muzej avijacije podignut na pisti prvog Japanskog aerodroma. Mjesto se zove Tokorozawa, po mojoj procjeni 50-70km sjeverno od Tokija, predgrađe Saitame.
Već iz voza se vidi ovaj YS-11, potpuno Japanski proizvod. Ovaj je poklonila ANA 1997. kad ih je povukla iz reda letenja. U mom koordinantnom sistemu, sve što je napravljeno u šezdesetim, a još leti, zaslužuje poštovanje...
Ispred muzeja koji je 500 metara dalje stoji C46 Commando, transportni avion sa kraja WWII. Nadimak mu je bio "the whale", i stvarno, kad ga pogledas uživo jasno je zašto mu je nadimak bio kit.
Sada o muzeju. Na ulazu te čeka replika KAI-1, prvog aviona proizveden u Japanu 1911. Fotka nije nešto reprezentativna, prozor s u pozadini se nije mogao izbjeći.
Unutra po redu, prvi ovaj zuti T-6 Texan, pa nesto sto je i nama poznato od kuce, Sikorsky S-55, prvi helikopter u službi JNA, pa Piasecki H-21Workhorse/Shawnee a.k.a. “the flying banana”, predak Chinook-a, pa prvi Japanski poratni borbeni avion, Fuji T-1b, super izgleda uživo....
Idemo dalje, replika Nieuport A-12 82 E2, pored replike je i prednji dio rama originalne letjelice sa elisom i gumama, doduše u stanju (polu)raspada.
Još stiže i Piper L-21 Supercub, Beechcraft T-34, pa još jedan izvorni Japanac Kawasaki KAL-2, pa legenda Stinson L-5 Sentinel, WWII avion za vezu, pa helikopter koji ne treba posebno predstavljati s obzirom da nam je kroz filmove američke produkcije nametnut kao kalup za izgled svih helikoptera ikada, Bell UH-1 Iroquois, ili po nadimku "Huey".
Prodaje se i navodna NASA-ina osušena astronautska hrana, ali što kaže onaj čiča sa pruge iz “Život je čudo” nešto sam skeptičan, košta 500-600 yena po paketu (cca 3-4 evra), prejeftino da bi bila prava stvar, ali ko zna, u ovoj zemlji teško da se smije prodavati nešto, a da unutra nije ono što je deklarisano. Nisam bio raspoložen za probavanje..
Ima još brdo starih fotki, elisa, motora, simulatora, uniformi, ali dosta za sad. Kod njih svaki muzej nudi brdo nekakvih simulatora, sve u svrhu sto veće interakcije, ali mahom su namjenjeni djeci, pa nisam pokušavao. Nažalost, muzej je pomalo skučen tako da su neke fotke iz čudnih uglova, sve da se u kadar uhvati sto više same letjelice...
Eto, pozdrav svima i samo lagano....
0 Comments:
Post a Comment